Sje­ver Cr­ne Go­re go­di­šnje na­pu­sti do 5.000 gra­đa­na, ko­li­ko ih na go­di­šnjem ni­vou osta­ne bez po­sla, a u po­sled­nje dvi­je i po de­ce­ni­je u toj re­gi­ji je pri­va­ti­za­ci­ja­ma uni­šte­no pre­ko 70 pred­u­ze­ća, zbog če­ga se ne mo­že oče­ki­va­ti da će za dvi­je go­di­ne taj re­gi­on osje­ti­ti ika­kav na­pre­dak. To su oci­je­ni­li sa­go­vor­ni­ci „Da­na“, re­a­gu­ju­ći na iz­ja­vu pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, ko­ji je pri­je dva da­na u Moj­kov­cu iz­ja­vio da će sje­ver za go­di­nu-dvi­je iz­gle­da­ti znat­no dru­ga­či­je ne­go da­nas, po­ru­ču­ju­ći da će re­zul­ta­ti bi­ti iz­vje­sni.
Pred­sjed­nik NVO Euro­most Al­mer Me­kić za­pi­tao je o ka­kvom raz­vo­ju sje­ve­ra Cr­ne Go­re pred­sjed­nik Vla­de mo­že go­vo­ri­ti ka­da sva­ki dan gra­đa­ni od­la­ze, ili u dr­ža­ve Evrop­ske uni­je (EU), ili u Pod­go­ri­cu ili u ju­žni dio. On ka­že da su to evi­dent­ni i zva­nič­ni po­da­ci, te da ja­sno po­ka­zu­ju ko­li­ko se raz­vi­ja sje­ver­ni re­gi­on „da svi je­dva če­ka­ju da ga na­pu­ste u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom“.
– Ko­li­ko se sje­ver­ni re­gi­on raz­vio, go­vo­ri po­da­tak da se u ovom re­gi­o­nu 20.876 gra­đa­na na­la­zi na spi­sku Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje, a da od so­ci­jal­ne po­mo­ći ži­vi 11.411 gra­đa­na. Pre­ma po­da­ci­ma Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re, u ja­nu­a­ru ove go­di­ne na sje­ve­ru je za­bi­lje­žen po­rast bro­ja ne­za­po­sle­nih sa 15.867, ko­li­ko ih je bi­lo u istom pe­ri­o­du pro­šle go­di­ne, na 20.876. Sko­ro 5.000 vi­še ne­za­po­sle­nih ima­mo u ovoj go­di­ni, bez onih 6.000 maj­ki sa sje­ve­ra ko­je su se vra­ti­le na bi­roe ra­da u svo­jim op­šti­na­ma, jer su iz­gu­bi­le pra­vo na na­kna­de – upo­zo­rio je Me­kić za „Dan“.
On is­ti­če da se obe­ća­nja o raz­vo­ju sje­ve­ra i sa­da, kao i ra­ni­je, nu­de pred ne­ke iz­bo­re. Me­kić do­da­je da se go­di­na­ma go­vo­ri da su na sje­ve­ru ulo­že­ni mi­li­o­ni eura, da se otva­ra­ju rad­na mje­sta, da će se va­lo­ri­zo­va­ti tu­ri­stič­ki po­ten­ci­ja­li, ali da po­red svih tih obe­ća­nja lju­di sa sje­ve­ra od­la­ze, kao i da po­da­ci go­vo­re da je sve vi­še ne­za­po­sle­nih.
– Pre­ma na­šim po­da­ci­ma, lo­kal­ne upra­ve na sje­ve­ru Cr­ne Go­re su sko­ro sve pre­za­du­že­ne kre­dit­nim oba­ve­za­ma, oba­ve­ze­ma pre­ma do­ba­vlja­či­ma, du­gu­ju pla­te svo­jim za­po­sle­ni­ma, sva­ko­dnev­no im je ra­čun u blo­ka­di i to je ne­što što je ta­ko­đe sa­da ja­ko ve­li­ki pro­blem ko­ji ni­ko ne rje­ša­va. Ka­ko mo­že jed­na lo­kal­na upra­va na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, ko­ja se su­sre­će sa svim ovim pro­ble­mi­ma, da uče­stvu­je u raz­vo­ju svo­je op­šti­ne, ka­da ne mo­že svo­je pro­ble­me da ri­je­ši. I da­lje se na­sta­vlja, i po­red op­te­re­će­nja tih lo­kal­nih upra­va, za­po­šlja­va­nje pre­ko par­tij­ske knji­ži­ce ili pri­ja­telj­ske i rod­bin­ske ve­ze, sa či­me se, po­red osta­log, još vi­še op­te­re­ću­je i sam bu­džet te lo­kal­ne upra­ve – kon­sta­to­vao je on.
Ve­sko Pe­jak iz Al­ter­na­ti­ve upo­zo­ra­va da sva­ke go­di­ne sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re ode od 3.000 do 5.000 lju­di, te da se ve­li­kim di­je­lom ra­di o Bo­šnja­ci­ma.
– Ovaj re­žim je na taj na­čin na­sta­vio ono što je ra­dio 90-ih – ra­se­lja­va Bo­šnja­ke. Za­jed­no sa nji­ma sve če­šće od­la­zi i pra­vo­slav­ni ži­valj. Raz­log za ovo ra­se­lja­va­nje je ja­san – ne­mo­guć­nost da se ra­di i za­ra­di za ži­vot. Na­ja­ve Mar­ko­vi­ća su pot­pu­no ne­re­al­ne jer je Vla­da uki­nu­la na­kna­de maj­ka­ma, što je naj­vi­še po­go­di­lo sje­ver Cr­ne Go­re. Mno­gim po­ro­di­ca­ma na sje­ve­ru ovo je bio je­di­ni sta­bi­lan iz­vor pri­ho­da. Ta­ko­đe, mno­gim ko­ri­sni­ci­ma so­ci­jal­nih pri­ma­nja uki­nu­te su na­kna­de u po­sled­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci – ka­zao je Pe­jak za „Dan“.
Ka­ko do­da­je, pre­mi­jer zna da će Vla­da u na­red­ne tri-če­ti­ri go­di­ne „ste­za­ti ka­iš“ i da in­ve­sti­ci­ja u sje­ver ne­će si­gur­no bi­ti. Sma­tra da to zna­ju gra­đa­ni sje­ve­ra i da tra­že iz­laz iz te si­tu­a­ci­je, ko­ji, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ne­ko na­la­zi u kri­mi­na­lu, a ne­ko van gra­ni­ca Cr­ne Go­re.
– Sve u sve­mu, vr­lo je te­ško po­vje­ro­va­ti u obe­ća­nja DPS-a u ovom mo­men­tu. Ono što mi kao gra­đa­ni tre­ba da se za­pi­ta­mo je­ste da li smo za­slu­ži­li ova­kva obe­ća­nja. Pri­je iz­bo­ra Al­ter­na­ti­va je upo­zo­ra­va­la na uki­da­nje na­kna­da, sma­nji­va­nje pla­ta i uspo­ra­va­nje eko­no­mi­je. Gra­đa­ni su zna­li da će to da se de­si, ali su opet gla­sa­li par­ti­ju ko­ja to iza­zi­va. Te­ško da ne­ko mo­že da se pra­vi lud i da ka­že da ni­je znao. Gra­đa­ni su zna­li šta će se de­si­ti. Lo­gi­čan za­klju­čak je to da smo svi za­slu­ži­li ova­kvu vlast. Ne­ki ma­nje, a ne­ki vi­še. Sje­ver Cr­ne Go­re je za­slu­žio da ga za­ne­ma­re jer u ne­kim op­šti­na­ma na sje­ve­ru (naj­si­ro­ma­šni­jim) DPS ima po­dr­šku od pre­ko 70 od­sto. Za­to su to naj­si­ro­ma­šni­je op­šti­ne – sma­tra Pe­jak.
Sin­di­ka­lac u Bi­je­lom Po­lju Bog­dan Kr­go­vić ka­že da je in­du­stri­ja go­to­vo uga­še­na u tom gra­du. Na­vo­di da su rad­ni­ci po osno­vu ste­ča­ja, li­kvi­da­ci­je pred­u­ze­ća, kao teh­no­lo­ški vi­ško­vi osta­li bez po­sla, zbog če­ga go­to­vo i da ne­ma za­po­sle­nih u in­du­stri­ji, iz­u­zev Me­so­pro­me­ta.
– I fa­bri­ka ki­se­le vo­de „Ra­da“ se za­tva­ra i vi­še prak­tič­no ne funk­ci­o­ni­še. Pro­ces tran­zi­ci­je osta­vio je ve­li­ki trag na rad­ni­ke. Mo­žda će se ne­što vra­ti­ti što na­ja­vlju­je pre­mi­jer, daj Bo­že. Ne mo­gu da ula­zim u ne­či­ju pa­met šta je smi­slio. Ako se ulo­že sred­stva, ako se opet ne­što po­kre­ne da pro­iz­vo­di, da se ra­di, za­po­šlja­va­ju rad­ni­ci, da se stva­ra do­ho­dak i no­ve vri­jed­no­sti, svi će­mo bi­li za­do­volj­ni. Ne mo­gu sa­da da ci­je­nim da li će to bi­ti ili ne­će. Ako je to re­kao pre­mi­jer, mo­že­mo se na­da­ti, ali sve ovo tre­ba da se opo­ra­vi. Ve­li­ki broj rad­ni­ka još ima ne­is­pla­će­nih za­ra­da, ne­po­ve­za­nog rad­nog sta­ža, a s dru­ge stra­ne, če­ka­ju rje­še­nja po osno­vu ste­čaj­nog po­stup­ka. Rad­ni staž je upla­ći­van na naj­i­žu ci­je­nu rad­ni­ka. Lju­di sa­da ka­da od­la­ze u pen­zi­ju do­bi­ja­ju 100–150 eura i to je sve – uka­zao je Kr­go­vić.
A.O.


Pri­va­ti­za­ci­je uni­šti­le pri­vre­du

Po­sled­njih de­ce­ni­ja na sje­ve­ru je pri­va­ti­zo­va­no pre­ko 70 dr­žav­nih pred­u­ze­ća, od ko­jih su mno­ga naj­ve­ćim di­je­lom sa­da uni­šte­na i ne ra­de. Bez po­sla su rad­ni­ci u fa­bri­ci za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra „Ce­lu­lo­za“, u ho­te­li­ma iz HTP „Be­ra­ne“, fa­bri­ke ko­že „Po­lim­ka“, gu­ma „Gu­mi­nig“. Uni­šte­ne su i Ci­gla­na, voj­na fa­bri­ka „Pr­va pe­to­ljet­ka“, vu­nar­ski kom­bi­nat „Vun­ko“, kao i in­du­stri­je „Ima­ko“, „Bje­la­si­ca, „Mla­dost“, ro­žaj­ska fa­bri­ka „Gor­nji Ibar“, plje­valj­ska fir­ma „Ve­li­mir Ja­kić“. Do pro­pa­sti su do­ve­de­ne i fa­bri­ka „Ti­teks”, moj­ko­vač­ka fa­bri­ka „Vuk­man Kru­ščić“, Rud­nik Br­sko­vo i dru­ge.